Борчуловић Ибро и капетан-дјевојка 0001    Турско момче рано подранило, 0002    Цетини граду по бедену хода, 0003    По хендецих и пармаклуцих, 0004    По табијах и царских топових, 0005    Подвикује, гледа дивојака, 0006    Дивојке му ни мукает нису, 0007    Јер је момак врло оголио, 0008    На њем ништа од одила нејма, 0009    На краци му сајали-чакшире, 0010    Саја спала, остала постава, 0011    Кроз чакшире пропала колина, 0012    А на плећих од саје долама, 0013    Кроз доламу плећа пропанула, 0014    Кроз капу му перчин испануо. 0015    Него што му је свијетло оружије: 0016    За пасом му двије пушке мале, 0017    Пушке мале, капе позлаћене, 0018    А под њима пала окована, 0019    Око њега срмали силахи, 0020    У руци му дуга граналија, 0021    На њој дван’ест од злата лимова, 0022    Повирује, гледа дјевојака, 0023    Дјевојке му ни мукает нису. 0024    Када види момак на бедену, 0025    Он окрену граду на капију. 0026    Када граду на капију дође, 0027    Стара аџу у капији нађе, 0028    Црљеним се огрно бињишом, 0029    А у десну руку окљастио, 0030    А у иву ногу охромио, 0031    На десну се руку поднимио, 0032    А пролива сузе из очију, 0033    Њему момак вели у капији: 0034    „Иктијару на мучну земнау! 0035    Тако здраво био и весело! 0036    Деде мени у капији кажи: 0037    Што проливаш сузе из очију?“ 0038    „ „Прођи ме се, момак јабанџија! 0039    Да ти кажем, мени фајде нејма, 0040    Не питај ме, не задаји јада!“ “ 0041    Њему момак вели у капији: 0042    „Иктијару на мучну земану! 0043    Дај ми јаде у капији кажи; 0044    Ако фајде није од менека, 0045    Не ће теби бити ни зарара.“ 0046    „ „Кад ме питаш, момак јабанџија, 0047    Знаш ли овог аџу у капији? 0048    Ово ј’ аџе коџа-Мехмедбеже 0049    Са Цетине, са љуте Крајине, 0050    Видиш, синко, бијеле Цетине, 0051    Како нам је ватром изгорила, 0052    Наша села граду до бедена! 0053    Вид’ де села коџа-Мехмедбега, 0054    Док су усправ код Цетине била, 0055    Тад су м’ села и оџаци били, 0056    Сад селишта и огаревишта. 0057    Вид’ де оје на ћојлуку куле! 0058    Док сам имао на ћојлуку кулу, 0059    Имо у њој остарилу љубу, 0060    Двоје дјеце имо на оџаку: 0061    Ћи Хатија и млађи Алија, 0062    Ево има за седам година, 0063    Како ми је кула изгорила, 0064    Сад јој с’ тице по мазгалих лежу. 0065    Ја сам био код Стамбола била, 0066    У Стамболу на царском хизмету. 0067    Остала ми на ћојлуку кула 0068    И у њојзи остарила љуба, 0069    Двоје дјеце моје код матере. 0070    Посли мене Јанковић-Стојане, 0071    Он подиго војску уз Котаре, 0072    Поробио, ватром запалио, 0073    На моју се кулу навратио, 0074    И моју је кулу запалио, 0075    Старку моју коњ’ма пригазили, 0076    Тада ми је свијет проминула. 0077    Уфатио двоје дјеце моје, 0078    Ћер Хатију и млађег Алију, 0079    Ћи ми била од десет година, 0080    А Аиља од седам година. 0081    Кад сам јадан дошо од Стамбола, 0082    Ударио на жалост велику, 0083    Нејма куле, нејма старе љубе, 0084    Нејма дјеце моје на Цетини. 0085    Ја проводих жалост на Цетини 0086    Све дан по дан по године дана. 0087    Кад настала друга половина, 0088    Што је моја кула изгорила, 0089    Та се ј’ жалост могла приболити, 0090    Ја сам себи бољу начинио; 0091    Што м’ је старка свијет проминула, 0092    Ни ту м’ јада учинили нису, 0093    Јер сам себи штету намирио, 0094    Ја сам млађу љубу набавио, 0095    Сад ја млађу имам на оџаку; 0096    Ван што су ми дјеца заробита, 0097    Та се жалсот приболити не ће, 0098    Чуј, мој сине, до еџела мога. 0099    Сада има за седам година, 0100    За њих гласа ни хабера нејма. 0101    Да ја за њих могу опазити, 0102    Ја би своју дјецу искупљиво, 0103    Купово их за новце готове. 0104    Кад је моја кула изгорила, 0105    Онда ј’ робље сишло на Котаре, 0106    Три стотине роба и робиње, 0107    Све се робље натраг повратило 0108    За уцину и за готовину 0109    Посли дјеце овог Мехмедбега. 0110    У ’во, сине, седам годин дана, 0111    Седмеро сам благо потрошио 0112    Ја шаљући своје уходнике, 0113    Да ми дјецу траже по Котару, 0114    За њих гласа нејма ни хабера, 0115    Ево нејма још недиља дана, 0116    Како ми је била књига стигла 0117    Са Ислама са камен-Котара 0118    А од куле Јанковић-сердара 0119    Од Хатије моје јединице, 0120    Она ми је књигу оправила 0121    И у књизи мене оцвилила: 0122    „ „ „Ето т’ књига, бабо, на Цетину! 0123    Је ли твоја у животу глава? 0124    Јеси л’ здраво стиго од Стамбола, 0125    Ударио на жалост велику, 0126    Нејма куле, нејма дјеце твоје, 0127    Нејма наше мајке на Цетини. 0128    Јеси л’ сада здраво и весело, 0129    Јеси л’ бољу кулу намистио, 0130    У њу млађу љубу населио, 0131    Своју дјецу ти заборавио? 0132    Ево наске на Исламу, бабо, 0133    У невољи Јанковић-Стојана, 0134    Све заједно у једној великој одаји, 0135    Јоиш нам глави кидисали нису, 0136    А ми вјере привирили нисмо, 0137    Постили смо седам рамазана, 0138    Никад нам за то није завидио. 0139    Липо нам је код Стојана било 0140    Све дан по дан за седам година. 0141    Ал сад ево јада и жалости, 0142    Ми смо чули, бабо-родитељу, 0143    Да је стигла уз море ђемија 0144    Од Ћорфеза, преко сињег мора, 0145    И у њојзи капетан-дивојка, 0146    Ишћерала мала готовога, 0147    Да купује робље по Котару, 0148    Да нас гони прико сињег мора, 0149    Већ оклен се робље не повраћа. 0150    Гдје је липа капетан-дивојка? 0151    Ено ј’, бабо, више Задра била, 0152    На Ведринах морау на јалији 0153    Ниже куле Лазе капетана. 0154    На обали чадор разапела, 0155    Расписала књиге по Котару, 0156    Све на књиге позвала сердаре, 0157    А и с њима младе капетане, 0158    А за турско робље распитала. 0159    Све је, бабо, робље припасала, 0160    Шта сад робља има на Котару, 0161    У ’во, бабо, седам годин дана 0162    Котарани што су заробили, 0163    Дви стотине роба и робиње, 0164    По тефтеру капетан-дивојке 0165    Све ће сада у недиљу саћи 0166    Дебеломе мору на јалију 0167    До чадора капетан-дивојке, 0168    Узет ће нас капетан-дивојка, 0169    Оде с нами преко сињег мора! 0170    Ето књиге твоје јединице, 0171    Ја те молим, бабо-родитељу, 0172    Ако ти је у животу глава, 0173    Ходи мени у недиљу сиђи 0174    Дебеломе мору на јалију, 0175    Да те види двоје дјеце твоје. 0176    Ако с’, бабо, јако остарио, 0177    Ти не жали мала готовога, 0178    Ван јунака на Цетини тражи, 0179    Пошаљи га мени у недиљу, 0180    Нека види сужње невољнике. 0181    Цетина је гњиздо соколово, 0182    До сад с’ у њој соколови легли.“ “ “ 0183    Која фајда, момак јабанџија, 0184    Што ја имам мала готовога, 0185    Кад јунака на Цетини нејма. 0186    Пола б’ дао достојања свога, 0187    Пола мала, а пола ирада, 0188    Држо би га ка и сина свога, 0189    Ако би га мио Бог помого, 0190    Те би мого дјецу избавити, 0191    Утишити бега на Цетини 0192    И с мојом ме дјецом саставити: 0193    Триста му ево под мухуром кеса, 0194    Ево му читлук стотину димова 0195    И агалук шездесет нефера.“ “ 0196    То говори беже у капији, 0197    А слуша га момак јабанџија, 0198    Грозне момку сузе ударише: 0199    „Ја потребо, сам те Бог убио, 0200    Сиромаштво, ни тебе не било! 0201    На кога ћеш посли прискочити, 0202    Кад нестане главе на меника? 0203    Сад да коња имам и одило, 0204    Своје главе не би пожалио, 0205    Ја би сашо на Ведрине равне, 0206    Ја б’ овога аџу утишио, 0207    С његовом га дјецом саставио. 0208    Ја би тамо главу изгубио.“ 0209    Кад чу беже, што прњо говори: 0210    „Богом синко, момак јабанџија! 0211    Деде ми се у капији кажи, 0212    Кажи ми се, ко си и оклен си?“ 0213    „ „Из близ асам, из далека нисам. 0214    Ја сам, аџе, од Скрадина била, 0215    Од Скрадина и дебела мора. 0216    Јеси л’ чуо борчул-одобашу? 0217    Ово је ј’ главом Борчуловић Ибро, 0218    Син једини борчул-одобаше.“ “ 0219    „Ти си, синко, Борчуловић Ибро! 0220    Ја ти бабу родитеља знадем. 0221    Што си тако оголио, сине!?“ 0222    „ „Прођ’ се, аџе, за то ме не питај! 0223    Кад сам осто иза бабе свога, 0224    У зо час се на пиће наврго, 0225    А имо сам тријест побратима, 0226    Све попио с њима достојање, 0227    Најстраг продо у Скрадину кулу, 0228    А ја туђу нашо под кирију, 0229    И у туђу мајку приселио. 0230    Кад нестало достојања мога, 0231    Сад ја побре немам ни једнога. 0232    Ево има четири године, 0233    Вавик стојим ја у туђој кули, 0234    Још кирије потплатио нисам, 0235    Ја је чиме ни платити нејмам, 0236    Јер у мене нигди ништа нејма. 0237    За кирију мен соисали 0238    И прид пашу мене позовнули, 0239    Ја се нашег паше поплашио, 0240    Па побигох од Скрадина била. 0241    Ево има по године дана, 0242    Да се вавик по Крајини вуцам, 0243    Не смим, аџе, до Скрадина сићи 0244    А на пашу и јадну кирију.“ “ 0245    Њему аџе вели у капији: 0246    „Лако ј’, сине, за твоју кирију! 0247    Само мени у капији кажи: 0248    Ти док коња имаш и одило, 0249    Би ли моју дјецу потражио?“ 0250    „ „Би, амиџа, вјеру ти задајем! 0251    Ако коња имаш и одило, 0252    Ја ћу саћи до чадора била, 0253    До чадора капетан-дивојке, 0254    Дочекати робље код чадора, 0255    Ја ћу дјецу твоју избавити, 0256    Ја ћу тамо изгубити главу.“ “ 0257    „Хајдмо, синко, до конака мога!“ 0258    Доведе га до конака свога. 0259    Истом сили и кахву попили, 0260    Мехмедбеже сандук отворио, 0261    Извади му црљене чакшире, 0262    А на њима ковче позлаћене; 0263    А извди црљену јечерму, 0264    На њојзи су токе и илике, 0265    Прид њег метну дугачку доламу, 0266    А даде му ћурак до силаха, 0267    Све по ћурку од злата кругови, 0268    На њима њишу игле и синџири, 0269    Златне игле, срмали-синџири; 0270    Даде њему морасту малвуту, 0271    Даде њему пошу Стамболију, 0272    Прид њег метну чизме и калчине, 0273    А даде му аџемкињу ћорду: 0274    „Ето, сине, Борчуловић-Ибро!“ 0275    Облачи се момак у одаји, 0276    С себе скида прњаво одило, 0277    А баца га момак у одају: 0278    „Хајде тамо, не био те амо!“ 0279    Кад се спреми момак у одаји: 0280    „Имаш ли, аџе, ата на јаслама, 0281    Да ја спремим ата код јасала?“ 0282    „ „Има их, сине, седам код јасала, 0283    Бирај ата, каква теби драго!“ “ 0284    Па га сведе коњ’ма и јаслама, 0285    А гледа их Борчуловић Ибро, 0286    Сваког плеском куцну по сапима, 0287    Ники с’ макне, а ники не макне, 0288    Томе момку сузе ударише: 0289    „Куку, мајко, велике жалости! 0290    Овде ата нејма за менека, 0291    За Ведрина и дебела мора 0292    До чадора капетан-дивојке, 0293    Овде брата ђогатова нејма. 0294    Куку, ђого, и брате и друже! 0295    Да си ми се сада догодио, 0296    Да на теби до чадора сиђем, 0297    Жалио не би тамо погинути, 0298    Овде друга до чадора нејма.“ 0299    Узе га аџе за десницу руку, 0300    У президу врата отворио. 0301    Кад уведе Борчуловић-Ибру, 0302    Кад ли дорат свезат на јаслама: 0303    „Ето, сине, доре Стамболије! 0304    Како сам га свео из Стамбола, 0305    Још га никад ја узјахо нисам.“ 0306    Фати с’ момак чула на дорату, 0307    Стаде цика ата код јасала, 0308    Ћиде добар на јасле скочити. 0309    Затече га Ибро од јасала, 0310    Па по гриви загрли хајвана, 0311    А запјева момак код дората: 0312    „Ево мени на Приморје друга, 0313    Ево доре, брата ђогатова!“ 0314    Чул обали, тимар учинио, 0315    Па на коњма седло подигнуо, 0316    Колан стеже, а селембет веже, 0317    Гриска га дорат по мишици ливој, 0318    Заузда га уздом решмалијом, 0319    Поврати се бегу у одају, 0320    Онда вели бега у одаји: 0321    „Имаш ли, аџе, нимачко одило?“ 0322    Један беже сандук отворио, 0323    Прид њег меће седмеро одило: 0324    „Бирај, сине, како теби драго!“ 0325    Капетанско одабра одило, 0326    У бисаге метнуо одило, 0327    А на ноге скочи у одаји: 0328    „Мени је, аџе, вакат походити, 0329    Јер нам сутра освиће недиља.“ 0330    Па он сађе у подрум дорату, 0331    На дората подиже бисаге, 0332    Он изведе дору у авлију, 0333    За њим сађе коџа-Мехмедбеже, 0334    Њему вели Ибро у авлији: 0335    „Каж’ ми, аџе, цину доратову, 0336    По што циниш коња и одило? 0337    Ако с’ здраво ја натраг повратим, 0338    Платит ћу ти коња и одило.“ 0339    „ „Цина је, сине, коњу и одилу, 0340    Ибрахиме, двиста маџарија. 0341    Ако би ми дјецу избавио, 0342    Ја ти паре ни динара не ћу.“ “ 0343    Још му даде педесет дуката: 0344    „ „Да ти тамо биде до потребе, 0345    Нек се за што имаш напојити.“ “ 0346    Узјаха Ибро коња у авлији, 0347    Отишће га на авлијнска врата, 0348    Гони дору граду на капију, 0349    Све се под њим хахван заскакива. 0350    С оби стран екрај мермер-калдрме, 0351    С оби стране у густо пенџери, 0352    Наносе се на пенџер дивојке, 0353    Удовице по авлијнских вратих, 0354    Пуштенице по сокацих трчу, 0355    Дивичице све се довикују: 0356    „Гледај, Хато, вид’ де, сестро Злато, 0357    Вид’ де момка и под њим дората! 0358    Благо мајци, која га родила, 0359    А сестрици, која отхранила, 0360    Дивичици, којој суђен биде 0361    У одаји с њоме на јатаку!“ 0362    Све с пенџера момка довикују: 0363    „Серхатлија на коњу дорату! 0364    Дигни главу, не желио мајке, 0365    вид’ де, драги, липих дивојака!“ 0366    Гони Ибро, ни мукает није, 0367    Ишћера ата граду на капију, 0368    Поље приђе, под Липовац сиђе, 0369    Већ му сунце паде за планину. 0370    Под Липовцем одјаха дорат,а 0371    Поа повади нимачко одило. 0372    Кад обуче нимачко одило, 0373    Под планином узјаха дората, 0374    У Липовац стазу угазио, 0375    Стазу приђе, на Крижице сиђе, 0376    Док удраи у стазу Буковцу, 0377    Буковици и Лашаковици, 0378    Сву ноћ момак љуто путовао, 0379    Виш изврже на Котар дората, 0380    Њему био данак освануо. 0381    Док дан свано, огрануло сунце, 0382    На Ведрине ишћера дората, 0383    Гледа чадор мору на обали, 0384    Какав је чадор капетан-дивојке? 0385    Чадор јој је од бијел есвиле, 0386    А авлија црљена кадифа, 0387    А на шиљку од злата јабука, 0388    У њој свитли седам каменова, 0389    Под њом сједи капетан-дивојка, 0390    А двори је дванаест слушкиња, 0391    Она гледа коња и јунака, 0392    Слушкињама вели у чадору: 0393    „Вид’те, мојих дванаест слушкиња, 0394    Добра коња, на њем капетана, 0395    Благо мајци, која га родила, 0396    А сестрици, која отхранила 0397    На чистоме крилу дјевојачком, 0398    Ето га управ до чадора мога! 0399    Кумријице, моја слушкињице! 0400    Ајт’ изиђ’те пред моју авлију, 0401    Дочекујте оног господина, 0402    Уфат’те му коња великога, 0403    Доведи га пред чадор дивојци, 0404    Да ја видим оног капетана, 0405    Да га питам, ко је и оклен је.“ 0406    Појагми се дванаест слушкиња, 0407    Искочише на авлијнска врата, 0408    А дојаха момак на дорату, 0409    Слушкињама добро јутро викну, 0410    А Кумрија коња уфатила: 0411    „Здраво био, млад господичине! 0412    Сјаши дору мору на јалији, 0413    Тебе зове капетан-дивојка, 0414    Да госпоји под чадор изиђеш.“ 0415    У том момак одјаха дората. 0416    Док дођоше до два плаћеника, 0417    Од слушкиње коња ујагмише, 0418    Крај чадора водају дората, 0419    Одведе га Кумрија слушкиња. 0420    Када уђе под чадор дивојци, 0421    Дочека га у чадору своме: 0422    „Здраво био, незна господине! 0423    Кад си тако јутрос подранио, 0424    Тако здраво био и весело! 0425    Ти оклен си, од краја којег си, 0426    Ког си соја, каква си племена?“ 0427    „ „Давор липа капетан-дивојко! 0428    Из близа нисам ја, ја сам из далека, 0429    Ако с’ чула Сења бијелога, 0430    Ја сам, драга, изнад Сења била, 0431    Изнад Сења, испод Огулина. 0432    Јеси л’ чула Ђуру капетана, 0433    Што га зову Моружиновића: 0434    Ово ј’ Ђуро Моружиновићу, 0435    Којег Ђуре на свем крају нејма.“ 0436    Њега гледа капетан-дивојка: 0437    „Ти си Ђуро Моружиновићу? 0438    Чула сам те, а видила нисам, 0439    Тебе фале, да си јунак прави, 0440    Ти си прва дука ћесарова, 0441    Што се с Турци крешеш по граници, 0442    Добро чуваш краљеве границе.“ 0443    А повика Кумрију слушкињу: 0444    „Понеси нам вино и ракију, 0445    Да с’ заједно овде напијемо.“ 0446    Донесоше вино и ракију. 0447    Кад се они пића напојише, 0448    Њему вели капетан-дивојка: 0449    „Господине, Ђуро капетане! 0450    Кад си Сења оставио свога, 0451    Што си прешо на Котар камени?“ 0452    „ „Не питај ме, кићена дивојко! 0453    Ево има три недиље дана, 0454    Да сам Сења оставио свога, 0455    А изјахо на Котар дората, 0456    По Котару гледам дивојака, 0457    Јер сам јоште момак неожењен, 0458    С тог сам Сења оставио свога.“ 0459    Њему вели капетан-дивојка: 0460    „Не будали, Ђуро капетане! 0461    Ти не гледаш овуд дивојака. 0462    А ја на те јутрос гледајући, 0463    Ти да тражиш за се дивојака, 0464    Лако се је теби оженити, 0465    У тебе је урдин од ћесара, 0466    Ког посичеш, за њег се не пита.“ 0467    „ „Није тако, капетан-дивојко! 0468    Што ја имам урдин од ћесара, 0469    Још не даду мени изабрати, 0470    Изабрати, па се оженити. 0471    А да даду Ђури изабрати, 0472    Лако би се оженио Ђуро, 0473    Ја би знао, ког би изабрао, 0474    Ја веш даље не би ни тражио, 0475    А од таке кићене дивојке.“ “ 0476    „Господине, Ђуро капетане! 0477    Ти не гледаш ’ваких дивојака. 0478    Ти да ’ваких хоћеш дивојака, 0479    Давно би се, Ђуро, оженио. 0480    Тако здраво био и весело! 0481    Ал је шала, ал истина права, 0482    Ти гледаш ли ’ваких дивојака? 0483    Ако би ми био муштерија, 0484    Чула сам те, а видила нисам, 0485    По чувењу па ми омилио, 0486    Сад кад сам те очима видила, 0487    Ја би т’ љуба била код колина.“ 0488    Насмија се Борчуловић Ибро: 0489    „Није фајде, кићена дивојко, 0490    Што је теби Ђуро муштерија, 0491    Кад ти не ћеш Сењу бијеломе, 0492    А ни моме дому Огулину.“ 0493    „ „Не ћу, Ђуро, вјеру ти задајем, 0494    Господине Моружиновићу! 0495    Ако би се са мном оженио, 0496    Ти остави Сења бијелога, 0497    Хајде са мном до Ћорфеза мога, 0498    Ја ћу т’ љуба бити код колина, 0499    А у мене нигди никог нејма, 0500    Нег ми стара у оџаку мајка, 0501    А свога сам ћаћу пожелила, 0502    А ја брата ни имала нисам.“ 0503    То говори капетан-дивојка, 0504    Пјана глава Борчуловић-Ибре, 0505    Врло липа капетан-дивојка, 0506    Ту јој вјеру даде од себека, 0507    Да ће с њоме преко сињег мора. 0508    Кад дјевојка вјеру ујагмила: 0509    „Кумријице, моја слушкињице! 0510    Понес’те нам вино и ракију, 0511    Да с’ напијем својим господином 0512    Изнад Сења Моружиновићем, 0513    ’Ваког Ђуре на свем св’јету нејма. 0514    Благо ти је кићеној дивојци, 0515    Западе ми Моружиновићу! 0516    Господине, Ђуро капетане, 0517    Ево има пуних петн’ест дана, 0518    Да ја сједим у чадору своме. 0519    Долазили котарски сердари, 0520    Сви сердари, а и капетани, 0521    Рекли свести робље до чадора. 0522    Ја сам дошла робље куповати, 0523    Да купујем робље по Котару. 0524    Зла ђавола на ћенару кажу, 0525    На ћенару, на турском Скрадину, 0526    А никаква Борчуловић-Ибру, 0527    Да је ђаво, већи већ не море, 0528    Да се вуца у чуници лађи, 0529    Он се вуца по дебелу мору, 0530    Бојала се Борчуловић-Ибре, 0531    Да ме не би како преварио. 0532    Сад западам Моружиновића, 0533    Ја с’ не бојим од Скрадина Ибре.“ 0534    „ „Не бој с’, драга, свег турског Скрадина, 0535    Ни Турчина паше скрадинскога, 0536    Да камо ли Борчуловић-Ибре, 0537    Док је твога Ђуре капетана!“ “ 0538    А повика капетан-дивојка: 0539    „Хај изиђ’мо пред моју авлију! 0540    Сад ће доћи котарски сердари, 0541    Доводити робље низ Котаре.“ 0542    Изиђоше пеид халват-авлију, 0543    Слушкије им пиће изнесоше, 0544    Већ долаз екотарски сердари. 0545    А догоне робље низ Котаре, 0546    Купује га капетан-дивојка, 0547    Она робље меће у ђемију, 0548    Башка мушко меће у одаје, 0549    Башка женско меће у одаје, 0550    Ђуро пије, ни мукает није. 0551    Кад стигоше котарски сердари, 0552    С њима дође Грго капетане 0553    И доћера робља тријестеро, 0554    Купи робље капетан-дивојка, 0555    Плаћеници робље растављају, 0556    Све су робље лако раставили. 0557    Кад су двоје стали растављати, 0558    Једног агу и госпоју младу, 0559    То је двоје мучно раставити, 0560    А никаква Врану Омерагу 0561    И госпоју Омерагиницу, 0562    Што је ага скоро набавио, 0563    С њоме није био на оџаку, 0564    Није с њоме три ноћи ноћио, 0565    Намах га је Грго осужњио, 0566    Осужњио и њег и госпоју. 0567    А зацвили Омерагиница, 0568    Савија се око аге свога: 0569    „Куку, ага, ране неприбоне! 0570    Ево има по године дана, 0571    Како нас је Грго осужњио, 0572    Није наске ћио раставити, 0573    Липо нам је у сужањству било. 0574    Вид’ де ове капетан-дивојке, 0575    Гдје нас хоће да растави овде! 0576    Мене с тобом раставити не ће, 0577    Прије ће ми одрезати руке.“ 0578    А гледа их Борчуловић Ибро, 0579    Грозне њему сузе ударише. 0580    Њему вели капетан-дивојка: 0581    „Гдје си, драги, Ђуро капетане? 0582    Што ти, драги, сузе ударише, 0583    Зар ти агу жалиш и госпоју? 0584    Сад ја на те, драги, гледајући, 0585    Ти си Турчин, ја си турска раја, 0586    Ја си врло срца милостива?“ 0587    „ „Прођи ме се, капетан-дивојко! 0588    Турчин нисам, турска раја нисам, 0589    Већ ја јесам срца милостива. 0590    Гледајући агу и госпоју, 0591    Што с’ од аге и госпоје ради, 0592    Ја се и ти мило састанули, 0593    Не дај Боже онаке невоље, 0594    Да ми турске руке запанемо, 0595    Да нас стану Турци растављати, 0596    Како би се мучно раставили! 0597    За то мени сузе ударише. 0598    Послушај ме, капетан-дивојко! 0599    Овог двога немој растављати, 0600    Њима башка подајте одају 0601    Пораз среће и нашег састанка, 0602    Пораз пута преко сињег мора.“ “ 0603    Њему вели капетан-дивојка: 0604    „Миловање, Ђуро капетане! 0605    Не дај Боже тога дочекати, 0606    Мене с тобом не би раставили, 0607    Прије би ми одризали главу! 0608    Ето тебе, ето робља мога, 0609    Ти управљај како теби драго, 0610    Ја сам твоја, а ђемија твоја.“ 0611    А повика своје плаћенике: 0612    „Вод’те тамо агу и госпоју, 0613    Њима башка подајте одају!“ 0614    Одведоше агу и госпоју. 0615    Помоли се Јанковић-Стојане, 0616    Робља тријест гони и петеро. 0617    Када Стојан до чадора дође, 0618    Уклони се у авлију Ибро, 0619    Дочека га капетан-дивојка, 0620    Узе робље за новце готове, 0621    Оде Стојан натраг на Котаре, 0622    А изађе из авлије Ибро, 0623    Да он робље види Стојаново. 0624    Плаћеници робље раставише, 0625    Одведоше робље у ђемију. 0626    Кад су двоје стали растављати, 0627    Једног момка и дилбер-дивојку, 0628    То су дјеца бега Мехмедбега. 0629    Тад зацвили братац и сестрица, 0630    Чудно кука кићена дивојка: 0631    „Куку, брате, у сестре једини! 0632    Ево има за седам година, 0633    Да смо вавик у невољи били 0634    Ми у кули Јанковић-Стојана, 0635    Све заједно у једној одаји, 0636    Никад наске није раставио, 0637    Липо нам је у одаји било. 0638    Вид’де ове капетан-дивојке, 0639    Хоће наске да растави овде, 0640    Мене с братом рставити не ће, 0641    Прије ће ми одризати главу.“ 0642    Јопе Ибри сузе ударише: 0643    „Миловање, капетан-дивојко! 0644    Ти послушај Ђуре капетана: 0645    Овог двога немој растављати. 0646    Ја на ово двоје гледајући, 0647    Како цвили кићена дивојка, 0648    Конда ће бити братац и сестрица, 0649    И њим башка подајте одају 0650    Пораз среће и нашег састанка.“ 0651    А повика капетан-дивојка: 0652    „Ни тог двога немојт’ растављати, 0653    Већ им башка подајте одају!“ 0654    Већ су они робље подмирили. 0655    Ибро мучи нујан и зловољан, 0656    Па у себи момак помислио. 0657    „Камо срећа, да сам погинуо, 0658    Да дивојке ни видио нисам! 0659    Превари ме кићена дивојка, 0660    Ја јој вјеру дадох од себека, 0661    Да ћу с њоме прико мора поћи, 0662    Ја упуштих робље у ђемију, 0663    А оста ми вјера на Цетини, 0664    Да ћу бегу дјецу избавити, 0665    Сад ја не знам, што ћу и како ћу.“ 0666    С тог је Ибро нујан и зловољан. 0667    Повикује капетан-дивојка: 0668    „Вод’те дору Ђуре капетана 0669    У ђемију, у шталу привеж’те. 0670    А подиж’те чадор и авлију, 0671    Па га тамо нос’те у ђемију, 0672    Тамо ћемо пасти на конаке.“ 0673    А повика Кумрију слушкињу: 0674    „Хајде лети у нашу ђемију, 0675    Па избери најбољу одају, 0676    Направ’ мени и мом господину!“ 0677    Одведоше дору Стамболију, 0678    Однесоше чадор и авлију, 0679    Слушкиња им направи одају. 0680    Подиже се капетан-дивојка, 0681    Узе Ибру за десницу руку. 0682    Кад уђоше они у одају, 0683    А повика капетан-дивојка: 0684    „Понес’те нам вина и ракије!“ 0685    А слушкиње пиће поставише. 0686    Дивојка им вели у одаји: 0687    „Хајте тамо у своју одају, 0688    До у јутро мени амо нејд’те!“ 0689    Ибро пије, ни мукает није, 0690    Пола ноћи хладно пише вино. 0691    Њему вели капетан-дивојка: 0692    „Господине Моружиновићу! 0693    Хоћемо ли лећи у ложницу?“ 0694    „ „Јањци моји, капетан-дивојко! 0695    Башка ћемо лећи у ложницу, 0696    Брез вјенчања састајања нејма.“ “ 0697    „Фала теби, Моружиновићу! 0698    Сад те знадем, да си јунак прави.“ 0699    Тако они конак учинили. 0700    Кад им био данак освануо, 0701    А повика капетан-дивојка: 0702    „Већ је нами вакат походити.“ 0703    Отискоше на море ђемију, 0704    А слушкиње пиећ донесоше, 0705    Ибро пије, ни мукает није, 0706    Нег у лишцу боју промињује, 0707    Мисли јадан, што ће и како ће. 0708    Путоваш ељетни дан до подне, 0709    Ибро мучи, ни мукает није. 0710    Њему вели капетан-дивојка: 0711    „Господине Ђуро капетане! 0712    Што је теби у мојој одаји, 0713    Што ти мучиш, ништа не диваниш, 0714    А у лишцу боју промињујеш? 0715    Ал ти жалиш Сења бијелога, 0716    А и дома, Огулина свога? 0717    Ал си дражу имо јауклију, 0718    Па си с’ своје вјере покајао, 0719    Што си са мном вјеру утврдио?“ 0720    Њојзи вели Борчуловић Ибро: 0721    „Јањци моји, капетан-дивојкок! 0722    Ја не жалим Сења бијелога, 0723    А ни дома, Огулина свога, 0724    Драже нисам имо јауклије, 0725    Нег сам врло у пићу препио, 0726    Па ме ј’ љујто глава заболила. 0727    Да изиђем из наше одаје, 0728    Миловање, на нашу ђемију, 0729    Да погледам по дебелом мору, 0730    Нек ме ударе из мора вјетрови, 0731    Не би ли ме пиће попушћало.“ 0732    „ „Хајде, драги Моружиновићу! 0733    Кад ћеш ићи на нашу ђемију, 0734    Ето т’, драги, мала готовога, 0735    Ти понеси мала готовога, 0736    А поведи Кумрију слушкињу, 0737    Нек понесе вино и ракију. 0738    Кад изиђеш на нашу ђемију, 0739    Видит ће те моји службеници, 0740    А сви ће се теби поклонити. 0741    Не жал’, драги, мала готовога, 0742    Добро даруј наше службенике, 0743    Нека виде моји службеници, 0744    Да су нова стекли господина 0745    Изнад Сења Моружиновића, 0746    Премакни им вина и ракије, 0747    Нек с’ напију моји службеници, 0748    Нека моме Ђури зафаљују. 0749    Кад напојиш моје службенике, 0750    Ти ’ш видити на нашој ђемији: 0751    У мене је шездесет сужања, 0752    Прековати сужњи на ђемији, 0753    Они тегле по мору галију, 0754    До смрти им отпуштања нејма. 0755    Даруј наше сужње невољнике, 0756    А напој их вина и ракије.“ “ 0757    Хоће Ибро, на ноге скочио, 0758    А понесе мала готовога, 0759    За њим пође Кумрија слушкиња, 0760    А понесе вино и ракију. 0761    Кад изиђе на ђемију Ибро, 0762    Дочекаше њега плаћеници, 0763    Сви се редом њему поклонише, 0764    Дарова их Борчуловић Ибро, 0765    Па Кумрији говори слушкиња: 0766    „Кумријице, наша слушкињице! 0767    Премакни им вина и ракије!“ 0768    А Кумрија пиће положила, 0769    Плаћенике добро напојише, 0770    Зафаљују њему плаћеници. 0771    Кад опази сужње невољнике, 0772    А дозива сужње невољнике, 0773    Пиће лива Кумрија слушкиња, 0774    Зафаљују сужњи невољници: 0775    „Фала теби, нови господине, 0776    Изнад Сења Моружиновићу, 0777    Здраво био, па се веселио!“ 0778    Ибро гледа, ни мукает није. 0779    Када Ибро до думена сађе, 0780    Једног аџу на думену нађе, 0781    А какав је на думену аџе! 0782    Штрк на ногу, у пасу потанак, 0783    Дуга врата, а ока крвава, 0784    Руса му коса пала по рамених, 0785    По њему је кожа испуцала, 0786    По пуклинах порасла машина, 0787    Познаде га Борчуловић Ибро, 0788    Од Скрадина Сарајлију Деду, 0789    Њему вели Борчуловић Ибро: 0790    „А Бога ти, сужњу невољниче! 0791    Кад си тако врло офалио, 0792    Од када си запао невоље, 0793    Па думениш на дебелом мору, 0794    Ти управљаш на мору ђемију? 0795    Право мени код думена кажи!“ 0796    „ „Прођи ме се, нови господине! 0797    Није шала ни дваест недиља, 0798    А камо ли двадесет година, 0799    Да је аџе допао невоље, 0800    Па управљам на мору ђемију, 0801    Све сам сазно по мору бродове.“ “ 0802    Ту га Ибро добро даровао, 0803    Аџи даде тридесет дуката: 0804    „Ето, аџе, сужњу невољниче! 0805    Нека сазнаш новог господина 0806    Изнад Сења Моружиновића! 0807    Право кажи Ђури капетану: 0808    „Ти оклен си, од краја којег си, 0809    Ког си соја, каква си племена?“ 0810    „ „Фала теби, нови господине 0811    А на дару и господству твоме 0812    И јабуци из господске руке, 0813    Здраво био, па се веселио! 0814    Ја сам био од Скрадина била, 0815    Нисам знао соја ни племена, 0816    Мене вичу Сарајлија Дедо, 0817    Ако с’ чуо Серајлију Деду.“ “ 0818    Насмија се Борчуловић Ибро: 0819    „Чуо сам те, а видио нисам.“ 0820    Од слушкиње пиће ујагмио, 0821    Ујагми јој јаретину вина, 0822    А узе јој чашу од биљура: 0823    „Хајд’, слушкињо, у своју одају!“ 0824    А побиже Кумрија слушкиња. 0825    Оста Ибро на думену с Дедом, 0826    Наточи му пуну чашу вина, 0827    Па је даде Деди Сарајлији: 0828    „Ето чаше, Дедо Сарајлија! 0829    Попиј чашу, па ми право кажи: 0830    „Тебе фале, да си јунак прави, 0831    Сад да ти је опростити руке 0832    И румена пића напојити, 0833    А дати ти гвожђе голотрбо, 0834    Би ли Ђури кидисао глави, 0835    А заметно на ђемији кавгу?“ 0836    Узе Дедо, чашу искапио: 0837    „Прођи ме се, Ђуро капетане! 0838    Мени није до што но је теби, 0839    Мен’ је тешка мука додијала, 0840    Конопци ми руке преглодали.“ 0841    Јопе њему чашу наточио: 0842    „На де, сужњу, Дедо Сарајлија! 0843    Добро ће те напојити Ђуро, 0844    Па ћеш онда мени казивати!“ 0845    Три је њему чаше наточио. 0846    Кад је трећу чашу искапио, 0847    Већ се аџе пића напојио. 0848    Њему вели Борчуловић Ибро: 0849    „Сад ми кажи, Дедо Сарајлија! 0850    Кад ти ј’ така мука додијала, 0851    Да је теби отпуштити руке, 0852    Би ли на ме, Дедо, ударио, 0853    Кад сам тебе ’вако поштимао?“ 0854    Њему вели Дедо Сарајлија: 0855    „Одмакни се, Моружиновићу! 0856    Мен’ је тешка мука додијала, 0857    Мени није до што но је теби; 0858    Ако с’ весла фатим јасенова, 0859    Прснут ће ти чело на петеро.“ 0860    Насмија се Борчуловић Ибро: 0861    „Немој, аџе, Дедо Сарајлија! 0862    Зар би мојој кидисао глави? 0863    Зар ти мене познати не мореш? 0864    Ово није Ђуро капетане, 0865    Већ је галв Борчуловић Ибро. 0866    Молим ти се, Дедо Сарајлија, 0867    Јеси л’ ишто при јакости, Дедо, 0868    Сад да твоје ја опростим руке, 0869    А дадем ти јаретину вина, 0870    Предам теби сабљу голотрбу, 0871    Плаћеници у пићу препили, 0872    Да заметнеш на ђемији кавгу, 0873    Да откујеш сужње невољнике, 0874    Да освојиш на мору ђемију, 0875    Би ли знао уз море изићи, 0876    Мој амиџа, до Скрадина била? 0877    Ако Бога не би и тебека, 0878    Ми одосмо преко сињег мора, 0879    Оклен нашег пораћања нејма.“ 0880    Грозне Деди сузе ударише: 0881    „Ти си сине побратима мога! 0882    Само моје ти опрости руке, 0883    А подај ми јаретину вина 0884    И подај ми сабљу голотрбу! 0885    Хајде натраг госпи у одају, 0886    Не старај се с аџом и с ђемијом! 0887    Ја ђемију освојити Дедо, 0888    Ја скочити у дебело море.“ 0889    Њему Ибро опростио руке, 0890    Прид њег метну јаретину вина, 0891    Прид њег баци голотрбу ћорду, 0892    Па побиже госпи у одају, 0893    Дочека га га капетан-дивојка: 0894    „Гдје си, драги, Ђуро капетане! 0895    Је ли тебе попуштило пиће?“ 0896    „ „Ево ме, липа капетан-дивојко! 0897    Већ је мене попуштило пиће.“ “ 0898    Истом сјели, пиће разложише, 0899    Нек он с госпом хладно пије вино! 0900    Вид’ де аџе Деде Сарајлије! 0901    Јаретини грло отворио, 0902    Док год тече у мјешини вина, 0903    Вавик аџе лежи на мјешини. 0904    Кад нестаде у мјешини вина, 0905    Јаретину у море бацио, 0906    А за голу сабљу прифатио, 0907    Па потече по ђемији Дедо. 0908    Лако му је било освојити, 0909    Плаћеници у пићу припили, 0910    Сваком пала брез узглавља глава. 0911    Сарајлија по ђемији хода, 0912    А он пјане сиче плаћенике, 0913    А откива сужње невољнике, 0914    Заставио на мору ђемију. 0915    Никад не зна капетан-дивојка, 0916    А допаде Кумрија слушкиња 0917    И повика капетан-дивојку: 0918    „Куку, липа капетан-дивојко, 0919    Јадна твоја на рамену глава, 0920    Јадан теби Моружиновићу! 0921    То ти није Моружиновићу, 0922    Већ је главом Борчуловић Ибро, 0923    Превари те Борчуловић Ибро, 0924    Опојио наше плаћенике, 0925    Отпуштио Деду Сарајлију, 0926    А дао му сабљу голотрбу, 0927    Све исјече наше плаћенике, 0928    А откова сужње невољнике, 0929    Устави ти на мору ђемију, 0930    Богме не ћеш до Ћорфеза свога, 0931    Ми одосмо до Скрадина била!“ 0932    А подвикну капетан-дивојка: 0933    „О ђаволе, Борчуловић-Ибро! 0934    Које т’ виле мени донесоше?“ 0935    Па побиже одаји на врата, 0936    Уфати је Борчуловић Ибро: 0937    „Стани, јањци, капетан-дивојко! 0938    Лош те соко није укобио, 0939    Него глава Борчуловић Ибро, 0940    Којег Ибре на ћенару нејма.“ 0941    Њему вели капетан-дивојка: 0942    „Пушт’, ме Ибро, да скочим у море! 0943    Џаба т’ моја на мору ђемија, 0944    У ђемији моја готовина!“ 0945    „ „Немој, драга капетан-дивојко! 0946    Зар би млада у море скочила? 0947    Ја сам с тобом био на конаку, 0948    Нисам теби ни мукает био. 0949    Хајмо, јањци, до Скрадина мога! 0950    Ако теби није повољито, 0951    Да ми љуба бидеш код колина, 0952    Ја ти не ћу силе учинити, 0953    Држат ћу те ка сестру рођену.“ “ 0954    „Пушт’ ме, Ибро, да скочим у море, 0955    Не води ме до Скрадина свога! 0956    Док опази паша у Скрадину, 0957    Ти ћеш мене паши поклонити, 0958    Ја ће м’ паша од тебе отети, 0959    Паша ће ме послати везиру, 0960    А везир ме цару отпремити, 0961    Цар ме дати на аџамско царство, 0962    У Аџаме, у немиле Турке, 0963    Одох јадна од руке до руке!“ 0964    „ „Не будали, кићена-дивојко! 0965    Не да тебе Борчуловић Ибро, 0966    Волим дати главу са рамена.“ “ 0967    Тако с’ с њоме гони у одаји, 0968    Од одаје полетише врата, 0969    Кад ускочи Дедо Сарајлија, 0970    А сав крвав ка планински вуче, 0971    На њему се кожа покупила, 0972    Низ пуклине отпада машина. 0973    Стаде вика Деде Сарајлије: 0974    „Што је теби, капетан-дивојко? 0975    Што се с Ибром гониш у одаји? 0976    Сад ћу твоју одризати главу!“ 0977    „ „Немој, Дедо, кидисати глави! 0978    Виш ја не ћу, Дедо Сарајлија!“ “ 0979    Поврати се Дедо Сарајлија: 0980    „Сједи, синко побратима мога! 0981    Не старај се с Дедом и с Ђемијом, 0982    Ђемију је освојио Дедо, 0983    Треће јутро, у рађање сунца 0984    Стигнут ћемо уз море Скрадину.“ 0985    Оде Дедо натраг на ђемију, 0986    Нека прави, куд је њему драго! 0987    А зацвили кићена дивојка: 0988    „О Турчине, Борчуловић-Ибро! 0989    Ја те молим у нашој одаји, 0990    Немој мене паши поклонити! 0991    А ево ти вјера дјевојачка, 0992    Ја ћу т’ љуба бити код кољена.“ 0993    „ „Не будали, кићена дивојко! 0994    Не дам тебе ка ни своје главе. 0995    Јопе ти нећу криво учинити; 0996    Ако теби није повољито, 0997    Да ми бидеш љуба код колина. 0998    Држат ћу те ка и сестру своју. “ “ 0999    „Мени је, Ибро, за те повољито, 1000    Само ме немој паши поклонити!“ 1001    „ „Не бој се, драга, капетан-дивојко! 1002    Не да тебе Борчуловић Ибро, 1003    Ја ти бити ни мукает не ћу, 1004    Док не дођем до Скрадина свога.“ 1005    Гони Дедо уз море ђемију, 1006    С Ибром пије капетан-дивојка. 1007    Кад им треће јутро освануло, 1008    Виш стигоише под Скрадин бијели, 1009    Опазише у Скрадину Турци, 1010    Они мору иду на обалу, 1011    Да гледају, чија је ђемија; 1012    А изађе из ђемије Ибро 1013    И изведе капетан-дивојку, 1014    Уз њег иде Сарајлија Дедо. 1015    Када Турци Ибру опазише, 1016    Познадоше и њега и Деду: 1017    „Јесте л’, Ибро, здраво и весело?“ 1018    „ „Јесмо, браћо, милом Богу фала!“ “ 1019    За то паша чуо у Скрадину, 1020    Да ј’ изишо Борчуловић Ибро 1021    И ишћеро уз море ђемију, 1022    Лађа пуна робља натрпата, 1023    А извео Деду Сарајлију 1024    И прилипу капетан-дивојку, 1025    Он позовну Борчуловић-Ибру, 1026    Да доведе капетан-дивојку, 1027    Да он Ибру види и дивојку. 1028    Пође Ибро, поведе дивојку, 1029    За њим пође Дедо Сарајлија. 1030    Ибро паши у одаји уђе 1031    И уведе капетан-дивојку, 1032    Оста Дедо одаји на вратих. 1033    Дочека паша Борчуловић-Ибру: 1034    „Јеси л’, синко, здраво и весело?“ 1035    „ „Јесам, паша, милом Богу фала!“ “ 1036    „Јеси л’ добро тамо задобио, 1037    Камо теби капетан-дивојка?“ 1038    „ „Ено, паша, на мору ђемије, 1039    Ево липе капетан-дивојке!“ “ 1040    „А мој синко, Борчпуловић-Ибро! 1041    Нек је твоја на мору ђемија 1042    И све робље наше у ђемији! 1043    Мореш робље Турком продавати, 1044    Подај паши кићену дивојку.“ 1045    „ „Немој, паша, ја ти љубим руку! 1046    Не да Ибро кићене дивојке, 1047    Дао сам јој вјеру од себека, 1048    Да је ником поклонити не ћу.“ “ 1049    На њег паша очи упопричи: 1050    „Ја копиле, Борчуловић-Ибро! 1051    Брже мени кићену дивојку, 1052    Ја дивојку, ја ти оде глава!“ 1053    Вид’ де главе Борчуловић-Ибре! 1054    Мушко био, добро задобио, 1055    Ал се Ибро паше преплашио: 1056    „Немој, паша, ја ти руке љубим, 1057    Не узимљи од Ибре дивојке, 1058    Сва ти џаба на мору ђемија!“ 1059    „ „Не ћу, Ибро, од кује копиле, 1060    Брже мени кићену дивојку!“ “ 1061    Он на момке своје повикује: 1062    „Отмите ми од Ибре дивојку, 1063    Вод’те ј’ тамо у кулу камену!“ 1064    Појагми се дванаест момака, 1065    А одаји полетише врата. 1066    Кад ускочи Дедо Сарајлија, 1067    Око њег се аџемкиња воза, 1068    Како уђе, турски салам викну, 1069    Њему паша вели у одаји: 1070    „Јеси л’ здраво, Дедо Сарајлија?“ 1071    „ „Јесам, паша, милом Богу фала!“ “ 1072    Све се Дедо с пашом приговара, 1073    А све сабљу по балчаку дрпа, 1074    Педаљ му се сабље извадио, 1075    А говори Дедо Сарајлија: 1076    „Не вади се, моја бритка ћордо! 1077    Не ће паша Ибрине дивојке.“ 1078    Кад га види паша у одаји, 1079    Припаде се Деде Сарајлије: 1080    „Не ћу, Дедо, вјеру ти задајем! 1081    Само ми немој кидисати глави, 1082    Ја се шалим с Ибром у одаји. 1083    Хајде, синко, Борчуловић-Ибро! 1084    Води своју капетан-дивојку, 1085    Води тамо Деду Сарајлију, 1086    Не дај паши кидисати глави! 1087    Ја ћу твоју кулу искупити, 1088    Полат ћу ти хоџу и кадију, 1089    Нека за те потурче дивојку, 1090    И ћехају свога опремити, 1091    Нек ти куме биде код дивојке.“ 1092    Поврати се Борчуловић Ибро 1093    И одведе кићену дивојку, 1094    За њим оде Дедо Сарајлија. 1095    Док извели робље из ђемије 1096    И изнили благо готовину, 1097    Паша му намах кулу искупио. 1098    Тад је Ибро кулу населио, 1099    Њему вели капетан-дивојка: 1100    „Продај, Ибро, на мору ђемију, 1101    већ ђемија нами не трибује, 1102    У нас има мала готовога.“ 1103    „ „Миловање, капетан-дивојко! 1104    Сад смо моју кулу населили. 1105    Ти си чула, што паша говори, 1106    Сад ће доћи хоџа и кадија 1107    И ћехаја нами на весеље. 1108    Ако теби није повољито, 1109    Да ми љуба бидеш код колина, 1110    Ја ти силе учинити не ћу.“ 1111    „ „Јањци моји, Борчуловић-Ибро! 1112    Кад ме ниси паши попуштио, 1113    Ја ћу т’ љуба бити код колина.“ “ 1114    Њима стиже хоџа и кадија, 1115    И ћехаја дојде на весеље. 1116    Сва три их је паша оправио, 1117    Свега ће му пира опремити 1118    А од страха Деде Сарајлије. 1119    Оженише Ибру у Скрадину, 1120    Проведоше пира и весеље, 1121    Сви му сужњи на весељу били. 1122    Онда сужњи Ибре упиташе: 1123    „Што је нашег главног дуговања? 1124    Кажи нами, Борчуловић-Ибро!“ 1125    „ „Ником паре ни динара нејма. 1126    Свак окрећи својој домовини, 1127    Пуштит ћу вас брез паре динара 1128    А пред здравље Борчуловић-Ибре 1129    И његове капетан-дивојке 1130    И амиџе, Деде Сарајлије. 1131    Ми Скрадина ни видили не би.“ “ 1132    Свак окрену својој домовини, 1133    Устави дјецу бега Мехмедбега, 1134    Ту су били за недиљу дана. 1135    Он добави бега Мехмебега, 1136    Па он бегу дјецу поклонио. 1137    Кад их узе беже Мехмедбеже: 1138    „А мој синко, Борчуловић-Ибро! 1139    Пола ћу ти дати достојања, 1140    Што сам реко, ја порећи не ћу.“ 1141    „ „Не ћу ти, беже, паре ни динара, 1142    Него само дору и одило, 1143    Вратио сам своје достојање.“ “ 1144    Оде беже и дјецу одведе, 1145    Уставише Деду Сарајлију, 1146    Прифати га капетан-госпоја, 1147    Држе Деду ка и бабу свога, 1148    Ожени га капетан-госпоја, 1149    Кумрију му поклони слушкињу, 1150    Ту су били за годину дана. 1151    Када друга настаде година, 1152    Једно јутро рано подранили, 1153    Пију кахву у својој одаји, 1154    Код њих сједи Дедо Сарајлија, 1155    Погледаше са џама-пенџера, 1156    Кад ђемија под Скрадин изиђе. 1157    Насмија се капетан-госпоја: 1158    „Душо моја, Борчуловић-Ибро! 1159    Знаш ли, Ибро, чија је ђемија? 1160    Ђемија је оје старе мајке, 1161    Лети, мору на обалу сиђи, 1162    Она ј’ мени пошла у походе, 1163    Сад ће она наске потражити.“ 1164    Подиже се Борчуловић Ибро 1165    И уз њега Дедо Сарајлија, 1166    Кад дођоше мору на обалу, 1167    А изашли из Скрадина Турци, 1168    Сви су мору сашли на обалу, 1169    Из ђемије изашла госпоја, 1170    Па госпоја по обали хода, 1171    За њом иде дванаест слушкиња, 1172    Њима госпе вели на обали: 1173    „Немојте ми замирити, Турци, 1174    Гдје је кула Борчуловић-Ибре?“ 1175    А вели јој Дедо Сарајлија: 1176    „Ако тражиш Борчуловић-Ибру, 1177    Ово ти је Борчуловић Ибро.“ 1178    Кад госпоја Ибру опазила, 1179    Ибро њојзи полетио руци, 1180    А госпоји сузе ударише: 1181    „Драги сине, Борчуловић-Ибро! 1182    Је ли моје у животу д’јете?“ 1183    „ „Пунице моја ка и моја мајко! 1184    Хајмо моме у Скрадину двору, 1185    Она тебе гледа са пенџера.“ “ 1186    „Што ће ми, Ибро, на мору ђемија, 1187    У ђемији благо готовина? 1188    Продала сам своје достојање, 1189    А ја пошла вами и Скрадину.“ 1190    „ „Пунице моја ка и моја мајко! 1191    Ево аџе Деде Сарајлије, 1192    Ти се не бој на мору ђемији!“ “ 1193    Одведе је своме билу двору. 1194    Кад госпоја мајку опазила, 1195    Дочека је у халват-авлији, 1196    У оби је пољубила руке, 1197    Изведе је у своје одаје, 1198    Њојзи мајка вели у одаји: 1199    „Ћери моја, моја јединице! 1200    Како ти је у Скрадину билу, 1201    Је л’ ти сила од Турчина била?“ 1202    „ „Није, мајко, вјеру ти задајем! 1203    Мени је, мајко, повољито било, 1204    Ћио ме паша од Ибре отети, 1205    А не даде Дедо Сарајлија.“ “ 1206    Пригрли госпе Ибру у одаји: 1207    „А мој зете ка и моје д’јете! 1208    Хоћеш мене за мајку узети? 1209    А немој ми криво учинити, 1210    Ја се, синко, потурчити не ћу.“ 1211    „ „Хоћу, мајко, вјеру ти задајем, 1212    Криво ти бити не ће код менека, 1213    Ено т’ моје на оџаку мајке, 1214    Па ви сјед’те у халват-одаји.“ 1215    Госпе му је кулу населила, 1216    А изнила благо готовину, 1217    А поврати на мору ђемију, 1218    Поклони је својим плаћеником, 1219    Онда Ибри вели у одаји: 1220    „Ја мој зете, Борчуловић-Ибро! 1221    ТИ ћеш мене послушати сине, 1222    Ја ћу своје новце положити, 1223    Бољу ћу ти кулу начинити.“ 1224    Ту је њему кулу начинила, 1225    Билу кулу мору на обали, 1226    А високу од седам бојева, 1227    Добро му је госпе направила. 1228    У нову се кулу преселили, 1229    Госпе онда зету говорила: 1230    „Ову подај Деди Сарајлији, 1231    Кад је ваше опростио главе.“ 1232    Дадоше је Деди Сарајлији. 1233    Док им главе у животу биле, 1234    Држо Деду ка и бабу свога, 1235    А пуницу ка и своју мајку. 1236    Давно било, сад се спомињало, 1237    Куд се вило, и добро је било, 1238    Ја сам чуо, а видио нисам, 1239    И сад кула Борчуловић-Ибре 1240    Да се зове кула у Скрадину, 1241    Да се никад порушила није.